Medicamentsen-ligne vous propose les traitements dont vous avez besoin afin de prendre soin de votre santé sexuelle. Avec plus de 7 ans d'expérience et plus de 80.000 clients francophones, nous étions la première clinique fournissant du acheter viagra original en France à vente en ligne et le premier vendeur en ligne de Cialis dans le monde. Pourquoi prendre des risques si vous pouvez être sûr avec Medicamentsen-ligne - Le service auquel vous pouvez faire confiance.

Analiza ekonomske politike - mogucnosti i ogranicenja nove ekonometrije

ANALIZA EKONOMSKE POLITIKE
- mogu}nosti i ograni~enja nove ekonometrije -
U radu se razmatraju dometi i ograni~enja nove ekonometrije u analizi ekonomskih politika. Nova ekonometrija predstavlja jedan od osnovnih metodolo{kih instrumentarija Nove klasi~ne ekonomije te se njenim preispitivanjem istovremeno preispituju i empirijska istra`ivanja preduzeta u cilju potvr|ivanja osnovnih hipoteza ovog pravca u makroekonomiji. 1. Uvod
Revolucija racionalnih o~ekivanja uzdrmala je ne samo metodologiju makroekonomskog
istra`ivanja nego i osnovne postavke i pristupe ekonometrije empirijskom modeliranju privrednih fenomena. Baziraju}i se na eksplicitno formulisanim pretpostavkama i precizno, u formalnom smislu, definisanim modelima, protagonisti ove {kole (Lucas, Sargent i dr.) izvr{ili su radikalan raskid sa dotada{njim na~inom ekonometrijskog testiranja svojih propozicija.1 Lucasova kritika iz 1976. godine postoje}e prakse vrednovanja ekonomske politike tradicionalnim ekonometrijskim modelima, te potreba empirijske provere sada ve} klasi~nih hipoteza Nove klasi~ne makroekonomije (prirodna stopa nezaposlenosti, egzigenost dohotka, neefikasnost stabilizacione politike) dovela je do razvoja "nove" ekonometrije koja je na sretan na~in predstavljala ta~ku ka kojoj konvergiraju dva pristupa modeliranju ekonomskih pojava. Prvi, kod koga se baziramo na ekonomskoj teoriji i koji le`i u osnovi ekonometrijskog modeliranja i drugi, kod koga, slobodnije re~eno, pu{tamo da podaci sami govore za sebe (pristup sa stanovi{ta analize vremenskih serija). Dve komponente nove ekonometrije zavre|uju da budu posebno istaknute. Teorijske pretpostavke Nove klasi~ne ekonomije ugra|ene u ekonometrijski model vode ka ograni~enjima na parametre redukovane forme modela (odn. re{enja modela). Prakti~na procedura ekonometrijske provere valjanosti postavki Nove klasi~ne ekonomije zahteva pore|enje ocene
modela sa ograni~enjima, sa ocenama modela koje su dobijene bez ograni~enja na parametre
redukovane forme.2 Drugi element nove ekonometrije vodi poreklo iz analize vremenskih serija.3
1 Navodimo zbornik radova posve}enih racionalnim o~ekivanjima i ekonometrijskoj praksi, koji su uredili Lucas i Sargent (1981) i koji obuhvata ve}inu originalnih ~lanaka sa doprinosima njihovih autora temi koju razmatramo. Izdvojili bismo radove: J.F. Mutha: Rational Expectations and the Theory of Price Movements; T.J. Sargent i N. Wallace: Rational Expectations and the Theory of Economic Policy; R.J. Barro: Rational Expectations and the Role of Monetary Policy; R.E. Lucas i T.J. Sargent: After Keynesian Macroeconomics. [to se ekonometrijskog aspekta teorije racionalnih o~ekivanja ti~e, posebno izdvajamo rad K.F. Wallisa: Econometric Implications of the Rational Expectations Hypothesis. 2 Lucas (1973) specificira novi klasi~ni model i pokazuje kako hipoteza o racionalnim o~ekivanjima name}e spomenuta ograni~enja na parametre redukovane forme tog modela. Sargent (1978) razra|uje Lucasovu ideju na primeru tr`i{ta radne snage. U modelu koji defini{e ugra|eni su svi elementi, odn. karakteristike Nove klasi~ne ekonomije: u~esnici optimiziraju svoju funkciju kriterijuma tokom vremena uz Re~ je o tzv. inovaciji vremenske serije ili procesa, koja predstavlja razliku izme|u stvarne i predvi|ene vrednosti (ova potonja je izra~unata na osnovu ocenjene jedna~ine). U ovom kontekstu za predvi|ene vrednosti ka`emo da su anticipirane ili o~ekivane, a za inovacije, da su neanticipirane ili neo~ekivane komponente posmatrane varijable (inovacija ili novina neke varijable zato {to se ne mo`e predvideti na osnovu pro{lih podataka). Osnovni razlog njihovog kori{}enja u ekonometriji jeste istra`ivanje na koji na~in inovacije (neanticipirane promene) jedne varijable uti~u na vremensku seriju, odn. tok druge varijable. Primera radi navodimo jedan od prakti~nih ciljeva utemeljenja nove ekonometrije, a to je empirijska verifikacija propozicije da samo neanticipirana komponenta nov~ane mase uzrokuje promenu u realnoj sferi privrede, ta~nije u dohotku. Jedna linija razvoja ekonometrijskih modela i{la je u pravcu takve specifikacije jedna~ina da se u nju eksplicitno ugradi hipoteza o racionalnim o~ekivanjima, s jedne strane, a istovremeno da otkloni su{tinu Lucasove kritike vrednovanja politike ekonometrijskim modelom s druge strane.4 Druga linija razvoja i{la je u pravcu radiklanijeg raskida sa dotada{njom praksom ekonometrijskog modeliranja ~iju teorijski koreni se`u u daleke ~etrdesete-pedesete godine kada je grupa vrhunskih istra`iva~a (Anderson, Fisher, Frisch, Hotteling, Koopmans, Klein, Marschak i dr.) u okviru Cowlesove komisije postavilaosnovu i danas dominantne ekonometrijske metodologije. Za~etnik tog raskida je Christopher A. Sims, ~iji su radovi5 posve}eni tzv. vektorskim autoregresionim (VAR) modelima izazvali `estoka osporavanja6 ali i brojne primene7 i dalja metodolo{ka usavr{avanja.8 Pojednostavljeno re~eno, za razliku od tradicionalnih ekonomista koji su obja{njenje me|usobne zavisnosti makroekonomskih agregata (novca, kamatne stope, cena i dohotka) tra`ili preko strukturnog modela sa apriornim ograni~enjima na njegove parametre, Sims (1980) smatra da se bolje razumevanje me|uzavisnosti u makroekonomiji mo`e posti}i preko VAR modela koji ne koriste kao strukturni modeli "neverovatna" ograni~enja u cilju svoje identifikacije. definisana ograni~enja (re{avaju}i pri tome problem dinami~kog programiranja), formiraju racionalna o~ekivanja i napokon u modelu je tr`i{te rada u ravnote`i. 3 Videti rad Sargenta i Simsa (1977), a u spomenutom radu Sargenta (1978) pored prve, sadr`ana je i druga komponenta nove ekonometrije. U ovom radu koriste}i tehniku inovacije utvr|uje egzogenost 4 Navo|enje svih radova koji sadr`e ovakav pristup obuhvatu racionalnih o~ekivanja zauzelo bi isuvi{e prostora, stoga dajemo samo dve reference gde su relevantniji empirijski rezultati sa`eto prikazani: Holden, Peel i Thompson (1985, ss. 120-62) i Attfield, Demery i Duck (1985, ss. 127-47). Svakako najpoznatiji makroekonometrijski model koji je u celini baziran na postavkama Nove klasi~ne ekonomije sa ugra|enom hipotezom o racionalnim o~ekivanjima jeste Liverpoolski model Ujedinjenog Kraljevstva Minforda i dr. (1984). I kod nas je bilo poku{aja ugradnje hipoteze o racionalnim o~ekivanjima u makroekonometrijski model. Tako je Bole (1984) iz Ekonomskog instituta pravne fakultete uklju~io promenljive racionalnog o~ekivanja u Mali model EIPF - jedan od na{ih najpoznatijih kvartalnih ekonometrijskih modela. 5 Videti: Sims (1980), (1981) i (1982). 6 Videti: Cooley i LeRoy (1985), Epstein (1987) i Leamer (1985). 7 Navodimo samo neke od brojnih reference: Burbridge i Harrison (1984), Fischer (1981), Gordon i 8 Videti: Runkle (1987), Sims, Stock i Watson (1987) i Spencer (1989). Dosada{njim izlaganjem smo nazna~ili okvire u kojima }emo se na narednim stranama kretati. No, nije na odmet da na kraju ovog uvodnog dela eksplicitno damo strukturu na{eg rada. Prvo poglavlje nakon uvoda je posve}eno izlaganju i preispitivanju Lucasove kritike vrednovanja ekonomske politike. Sledi zatim skiciranje teorijskih osnova, metodolo{kih postupaka konstrukcije i interpretacije osnovnih veli~ina kod VAR modela. Poslednje poglavlje, pre zaklju~ka, bavi}e se kriti~kom analizom ovog pristupa kako sa stanovi{ta metodolo{ko-statisti~kih ograni~enja, tako i sa stanovi{ta su{tinskog osporavanja same metodologije. 2. Kritika vrednovanja politika
Pogledi razli~itih autora o pozitivnoj ekonomiji, odn. o tome kako privreda u stvarnosti
funkcioni{e, sublimirani su u makroekonometrijskim modelima. Jedna od namena tih modela pored strukturne analize i predvi|anja jeste vrednovanje ekonomske politike. Predlozi nosiocima ekonomske politike o tome kako i koje mere ekonomske politike primeniti u razli~itim situacijama, mogu biti testirani, odn. izra~unati krajnji efekti (direktne i indirektne posledice) tih mera kao i mogu}a trampa (trade-off) izme|u razli~itih, ~esto me|usobom divergentnih ciljeva. Uobi~ajena praksa vrednovanja alternativnih mera ekonomske politike polazi od ocene konstruisanog modela jedne privrede, na osnovu pro{lih, raspolo`ivih podataka. Vr{i se simulacija modela pod teku}om ekonomskom politikom u cilju dobijanja predvi|anja o budu}em kretanju endogenih varijabli pod pretpostavkom da }emo i u narednom periodu nastaviti sada{nju ekonomsku politiku. Razmatra se zatim razli~ita kompozicija instrumenata ekonomske politike. Simulacijom modela, uz taj "paket" mera, odn. izra~unavanjem putanje endogenih varijabli modela, te njihovim pore|enjem sa putanjom dobijenom pod pretpostavkom neizmenjene politike, dobija se odgovor na pitanje o posledicama izmene ekonomske politike. Ono {to je implicitno sadr`ano u gornjoj proceduri jeste pretpostavka da smo ocenom modela ustvari ocenili konstantnu strukturu privrede, te da se ocenjena struktura ne}e menjati pod dejstvom razli~itih politika. Ka`emo da je tada model strukturno invarijantan. Klju~na ta~ka Lucasove kritike vezana je upravo za to da uz pretpostavku racionalnih o~ekivanja, izmena politike vodi ka izmeni pona{anja privrede, promenom strukturne jedna~ine koja opisuje proces odlu~ivanja same politike. Poka`imo to polaze}i od Muthove hipoteze o racionalnim o~ekivanjima: P racionalno o~ekivanje od P i jednako je uslovnoj o~ekivanoj vrednosti od P u trenutku t −1, pod uslovom celokupne raspolo`ive informacije u trenutku t −1 sadr`ane u informacionom skupu I . Drugim re~ima, privredni subjekti koriste celokupnu raspolo`ivu informaciju i svoje saznanje o tome kako privredni mehanizam fukcioni{e (radimo sa o~ekivanim vrednostima, odn. prvim momentima, ali je pretpostavka da poznajemo pravu strukturu sistema, preciznije re~eno poznajemo odgovaraju}i zakon verovatno}e) da bi formirali svoja o~ekivanja. Posmatrajmo slede}i model determinisanja proizvodnje (Y ): Y = a + a (m m ) + a Y (m m ) gre{ka u o~ekivanju ponude novca. Novina koju je uveo Lucas u ovakve modele odnosi se na egzogenu varijablu. Za razliku od tradicionalnog pristupa, ovde se eksplicitno modelira egzogena varijabla. Tako se, npr. ponuda novca modelira slede}om jedna~inom: Zna~i da kreatori monetarne politike prilago|avaju ponudu novca kad god se realna proizvodnja (output) promeni. Uz gornju hipotezu o racionalnim o~ekivanjima, tj. m na osnovu izraza (3) i izraza (2) dobi}emo Y = (a a b ) + a m + (a a b )Y Kao {to je re~eno, uobi~ajeni postupak simulacije alternativnih mera ekonomske politike9 vodi ka zameni serije mt u skladu sa "paketom" mera. Me|utim, u ovom slu~aju, a isto va`i i u op{tem (Lucas (1976)), ovakva procedura je pogre{na jer ne uzima u obzir ~injenicu da alternativne mere ekonomske politike podrazumevaju promenu pona{anja kreatora monetarne politike (izmena koeficijenata b0 i b1 u modelu (3), a time i promenu koeficijenata u redukovanoj formi (4). Mo`emo re}i da ta jedna~ina nije invarijantna na promene u pravilima pona{anja kreatora monetarne politike. Nema sumnje da stoji ova kritika makroekonometrijskih modela. Ono {to joj se mo`e prigovoriti je to {to njena va`nost sa stanovi{ta empirije jo{ nije utvr|ena. Razmatranje Lucasove kritike sa stanovi{ta njegove empirijske relevantnosti moralo bi da odgovori na slede}a pitanja. Da li promene re`ima ekonomske politike uzrokuje velike promene koeficijenata modela ili je za o~ekivati njegove marginalne promene? Skepsa ljudi da se svet promenio, da se menja ili da }e se promeniti verovatno da uzrokuje njihovu sporu adaptaciju ~ak i kada se zna da je do{lo do promene re`ima. {ta re}i u slu~aju da se ne znada je do{lo do promene re`ima ekonomske politike? Mo`e se prigovoriti tako|e da je sa stanovi{ta kratkog roka ova kritika irelevantna jer o~ekivanja privrednih subjekata nakon promene politike jo{ nisu postala racionalna. Ono }e to biti posle izvesnog procesa u~enja, {to }e re~i, u veoma dugom roku. U svakom slu~aju vrednovanje mera ekonomske politike nakon pojave Lucasove kritike nije vi{e rutinski i automatizovan proces kako se do tada mislilo. 3. VAR modeli
Izra`avaju}i svoju duboku skepsu u Keynesianske i monetaristi~ke makroekonometrijske
modele, Sims upu}uje prigovor ovim modelima da su neidentifikovani (uvre`eno mi{ljenje je da su oni prekomerno identifikovani) ukazuju}i pri tome da se do identifikovane strukture dolazi po `elji istra`iva~a ({to }e re}i - proizvoljno), a ne na osnovu dovoljne apriorne informacije. Obi~no je u stvarnosti koja se modelira vi{e varijabli u jedna~ini no {to se pretpostavlja aproksimacijom posmatranog fenomena. S druge strane, van modela ostaju druge jedna~ine koje u u odre|enoj relaciji prema uklju~enim varijablama. To bi zna~ilo da je podcenjen broj jedna~ina u modelu, a tako|e da su neke varijable za koje se smatralo da su egzogene u stvari endogene. Ovakva svoja razmatranja identifikacije modela Sims zaklju~uje predlogom da se umesto "proizvoljnog" dodavanja pogre{nih ograni~enja na parametre u cilju postizanja identifikovanosti, posmatra redukovana forma bez ograni~enja. U takvom modelu sve varijable u po~etku analize imaju 9 Alternativnu ekonomsku politiku defini{emo ne samo kao razli~ite vrednosti instrumenata ekonomske politike, nego pre kao skup novih pravila pona{anja nosilaca ekonomske politike. tretman endogenih varijabli. Odre|ene propozicije ekonomske teorije su u vidu ograni~enja na parametre modela zatim testiraju. Kod Simsa je to svojevrsna neo-monetaristi~ka propozicija koja implicira da {okovi (neanticipirana komponenta) monetarne politike mogu objasniti skoro sve cikli~ne varijacije u realnom sektoru privrede. U VAR modelu sa {est varijabli ova propozicija (hipoteza o blok egzogenosti varijabli u odnosu na cene) testirana je i odba~ena. Formalno VAR model mo`emo zapisati na slede}i na~in: Y = B(D)Y + ε
gde je Y vektorski stacionaran stohasti~ki proces, B(D) je matrica ~iji su elementi polinomi po
operatoru docnje D , a ε je vektor belog {uma. Na osnovu ovog modela mo`emo zaklju~iti da u
modelu nema egzogenih varijabli, a da svaka varijabla uti~e na sve ostale kako svojom teku}om vredno{}u, tako i svojim pro{lim vrednostima. Na taj na~in, po svojoj konstrukciji, VAR model ima znatno bogatiju dinami~ku strukturu u odnosu na tradicionalne modele. Gre{ke modela ε mogu biti me|usobom istodobno korelisane. Da bi se omogu}ila
pojednostavljena interpretacija modela, njegovom transformacijom10 posti`emo dijagonalizaciju matrice kovarijansi gre{aka koje sada nazivamo ortogonalizovane inovacije. Proces transformacije se naziva normalizacija modela, a prethodno je potrebno urediti kori{}ene varijable po nekom redosledu (ova faza analize je veoma kriti~na jer u velikoj meri determini{e dobijene rezultate). Mada se ocenjivanje VAR modela zasniva upravo na AR reprezentaciji (5), kasnija interpretacija rezultata se bazira na vektorskoj MA reprezentaciji.11 C D)ε ,
C D) matrica ~iji su elementi polinomi po operatoru docnje (za nultu docnju C je
Ako pretpostavimo pojavu trenutnog {oka, pod uticajem neke mere ekonomske politike, u i − toj komponenti vektora ε takve prirode da je i
Y = 1 , a odziv u narednim periodima je = C ε , za j =1, 2,., odn. to su upravo elementi
u i − toj koloni matrice C .
Vuku}i paralelu sa tradicionalnim makroekonometrijskimmodelima mo`emo re}i da kao {to kod njih na osnovu finalne forme modela12 mo`emo istra`iti promene endogenih varijabli kao rezultat jedini~ne promene egzogenih, tako isto u okviru VAR metodologije na osnovu funkcije odziva (elementi matrica C ) mo`emo istra`iti slo`ene efekte egzogenih {okova na sistem.
Mo`emo re}i da elementi u i-toj koloni matrice C predstavljaju dinami~ke multiplikatore, odn.
slo`eni efekat posle j-tog perioda pod uticajem egzogenog {oka u i-toj jedna~ini VAR modela. 10 Transformacija se sastoji u mno`enju modela s leva jedinstvenom trougaonom matricom sa 11 MA je skra}enica od Moving Average, odn. pokretni proseci ili pokretne sredine. 12 Finalna forma ekonometrijskog modela izra`ava zavisnost endogenih varijabli od egzogenih (koje mogu biti i instrumenti ekonomske politike). Naredna veli~ina, odn. funkcija koja se javlja na osnovu MA reprezentacije VAR modela je dekompozicija varijanse. Pod dekompozicijom varijanse prognoze k-perioda unapred podrazumevamo postupak utvr|ivanja proporcije ukupne varijanse gre{ke predvi|anja k-perioda unapred, jedne od komponenti VAR modela koja se mo`e objasniti {okom na MA reprezentaciju druge varijable modela. Pojednostavljeno re~eno radi se o slede}em. Na osnovu VAR modela formiramo predvi|anje npr. industrijske proizvodnje za 3 kvartala unapred. Mo`e se izra~unati varijansa tog predvi|anja kao mera stepena neizvesnosti na{e prognoze. Deo iznosa te varijanse predvi|anja mo`e se objasniti npr. monetarnim {okovima (neanticipiranim komponentama monetarne politike). Kvantifikacija dela te varijanse (nepreciznost u predvi|anju industrijske proizvodnje) koja se pripisuje uticaju nepredvi|enih komponenti monetarne politike se mo`e vr{iti upravo preko dekompozicije varijanse. Time se obuhvata uticaj uklju~enih faktora u VAR modelu na nestabilnost (velike oscilacije) u kretanju proizvodnje, cena ili nezaposlenosti i locira glavni izvor te nestabilnosti u budu}em periodu. Sa empirijskog stanovi{ta potencijalni korisnik VAR metodologije mora da razre{i slede}e Prvo, izbor varijabli u model. Dosada{nja istra`ivanja su se zasnivala na malom broju varijabli (do desetak klju~nih varijabli koje na iz-vestan na~in odra`avaju stanje jedne privrede). Pokazalo se da izostavljanje neke od relevantnih varijabli, npr. kod Simsa je to bio slu~aj sa izostavljanjem kamatne stope, dovodi da kontradiktornih zaklju~aka. Drugo, opredeljenje du`ine docnje. U spre`i sa prvom dilemom ova nam otvara i pitanja preciznosti ocenjivanja, odn. ja~ine primenjenih statisti~kih testova, s obzirom na veliki broj parametara za ocenjivanje, a relativno malu du`inu homogene vremenske serije. Sa statisti~kog stanovi{ta razvijeno je nekoliko kriterijuma koji omogu}avaju formalizaciju izbora du`ine docnji, ali daleko od toga da je problem skinut s dnevnog reda.13 U me|uvremenu izvr{ene su brojne modifikacije prvobitnog VAR modela koji je ocenjivan bez ograni~enja na parametre (forma nestrukturnog modela). Prigovori sa teorijskog, kako statisti~kog tako i ekonomskog aspekta privoleli su korisnike ovih modela da nametnu izvesnu strukturu na VAR modele.14 Ovo tim pre ako se insistira na tome da oni mogu slu`iti i za analizu efekata ekonomske politike. U najboljem slu~aju rezultati VAR modela se mogu interpretirati kao ocene efekata monetarnih {okova - neanticipiranih i privremenih odstupanja od monetarne politike. Ali i u tom slu~aju oni zahtevaju strukturnu interpretaciju jer su u op{tem slu~aju ti {okovi kombinacija {okova na sve me|uzavisnosti u ekonomskom sistemu. Tako|e se mora podvu}i da se na osnovu ove metodologije ne mogu ispitati efekti promene u sistematskom delu monetarne politike. Iscrpan pregled dosada{njih oblasti primene VAR modela dat je kod Cooley i LeRoya (1985, ss. 286-289). Oni navode slede}e primene: predvi|anje, testiranje uzro~nosti, provera teorija 13 Videti Monte Karlo studije kriterijuma za odre|ivanje read VAR modela Lutkepohla (1985) i Nickelsburga (1985). Njihovi rezultati ukazuju da ni jedan kriterijum, pri uobi~ajenim du`inama ekonomskih vremenskih serija nije superioran u odnosu na ostale. 14 Dobar primer "pomirenja" tradicionalnog i novog pristupa ekonometrijskom modeliranju oredstavlja ~lanak Blancharda (1989). U njemu autor potvrdno odgovara na pitanje da li je tradicionalna interpretacija fluktuacija saglasna sa zdru`enim pona{anjem outputa, nezaposlenosti, cena, nadnica i novca. (optimalna kontrola, monetarizam racionalnih o~ekivanja, modeli potro{ne funkcije), sumaran opis podataka, dekompozicija varijanse, analiza odziva na inovacije i analiza politika. 4. Kriti~ka analiza VAR metodologije
Prva grupa prigovora upu}ena ovom pristupu modeliranju vezana je za statisti~ko-metodolo{ka
pitanja. Ve} je napomenuto da su se pokazali svi nedostaci VAR modela ~ak u i slu~aju kada se koriste u svrhe gde za to ima puno opravdanja - formiranje predvi|anja. VAR model bez ograni~enja na parametre je sa jedne strane sadr`avao veliki broj parametara neprecizno ocenjinih, koji se ne mogu smisleno interpretirati, a s druge strane njegove prognoze su bile slabije u odnosu na metodolo{ki manje zahtevne modele. Zato se jedna linija modifikacije kretala u pravcu uvo|enja manje ili vi{e bla`ih apriornih ograni~enja na parametre koji su znatno pobolj{ali njegove performanse. Mada Sims tvrdi da na rezultate VAR modela treba gledati iz ne{to druga~ijeg ugla, a ne sa stanovi{ta klasi~nog statisti~kog zaklju~ivanja (ocenjivanja i testiranja), ostaje ~injenica da su dobijene funkcije (navedene u prethodnom poglavlju) samo brojne ocene, te da je opravdano ispitati njihovu preciznost, odn. na}i intervalnu ocenu. Time bi se pokazalo da neki od dobijenih uticaja su statisti~ki bezna~ajno razli~iti od nule. Tako|e je kriti~na faza primene VAR metodologije prethodna priprema (transformacija) serija u cilju postizanja njene stacionarnosti. Sa stanovi{ta analize vremenskih serija posebno je aktuelan pristup modeliranja pomo}u VAR modela kod koga su neke ili sve varijable nestacionarne (obi~no sa zajedni~kim trendom). Rezultati dobijeni ovakvim pristupom }e otkloniti arbitrarnost u pripremi serija za analizu. Naposletku, mada smo ve} istakli to kao kriti~nu fazu u primeni VAR modela, jeste problem redosleda varijabli u modelu. Mi{ljenja smo da upravo u ovoj fazi mora do}i do izra`aja strukturni aspekt problema koji se istra`uje jer }emo ina~e, kako zaklju~uje Spencer (1989) do}i do me|usobom kontradiktornih zaklju~aka jednostavnom promenom redosleda varijabli. U svakom slu~aju ovo ostaje kao problem koji }e zahtevati dalja istra`ivanja. Tako|e se na ovu listu mogu dodati i pitanja vezana za uticaj alternativnih metoda eliminisanja deterministi~ke komponente, alternativnih du`ina docnji i razli~itog nivoa vremenskog agregiranja podataka. Druga grupa prigovora vezana je za ekonomsko-teorijski aspekt ove metodologije, posebno gledano iz ugla primene u vrednovanju mera politike. U razmatranju mera ekonomske politike i njihovog uticaja, razlikujemo dva tipa efekata. Prvi je vezan za uticaj intervencije na parametre modela, a drugi za uticaj intervencija na varijable modela. Primer prvog tipa intervencije bi bio onaj, kada se pretpostavlja da je u pro{losti va`io i da }e i ubudu}e va`iti odre|eni re`im politike razli~it od postoje}eg. Tada je za o~ekivati da }e privredni subjekti izmeniti svoje pona{anje, menjaju}i time i parametre modela. Primer drugog tipa: u pro{losti je va`io jedan re`im ekonomske politike, pa `elimo ispitati kakvi }e biti efekti ako bismo se ubudu}e prebacili na druga~iji re`im politike. Cooley i LeRoy (1985) zaklju~uju da Var modeli nisu korisni za analizu efekata intervencije ni u parametrima niti u varijablama. Ubla`ili bismo njihov zaklju~ak koji je zasnovan na prvobitnim Simsovim radovima (1980, 1982) jer su modifikacije VAR modela (kao {to je npr. Blanchardova) nametnula izvesnu strukturu na model (uvode}i ograni~enja na parametarski prostor na osnovu postavki ekonomske teorije). Time je otklonjen jedan od prigovora VAR modelima, a istovremeno je omogu}eno njegovom aparaturom progovoriti o merama i promeni re`ima ekonomske politike. 5) Umesto zaklju~ka
Bio bi izraz dokonosti navoditi primere racionalnog pona{anja privrednih subjekata i
stanovni{tva te njihovog reagovanja na izmene ekonomske politike kod nas. Vi{e puta su i preduze}a i pojedini potro{a~i svojim anticipacijama vladinih odluka ubla`ili efekte brojnih "paketa" mera ekonomske politike. Vi{e primera iz na{e neposredne pro{losti navodi i Mihaljek (1985, ss. 390-393). Zaklju~ak bi bio za kreatore na{e ekonomske politike da minimiziraju, odn. smanje njenu varijabilnost radi stabilizacije realnih tokova. Sa tog aspekta se mo`e opravdati trenutno insistiranje aktera politike da osnovne repere politike (npr. kurs) zadr`e neizmenjene. Privredni subjekti o~ito postaju imuni na pre~este {okove, {to neutrali{e mnoge "dobro" zami{ljene mere. Verovatno da je onaj proces u~enja privrednih subjekata o kome je ranije bilo re~i i koji je kod nas o~ito bio "studiozan" i dugotrajan, zavr{en, pa preduze}a i pojedinci veoma brzo reaguju na osnovu prethodno ste~enog iskustva poni{tavaju}i `eljene efekte "paketa" mera. VAR modeli, odn. funkcije ocenjene na tom osnovu omogu}avaju uklju~ivanje jedna~ina pona{anja kreatora ekonomske politike u sistem jedna~ina ~ime smo u stanju, uz pa`ljivu manipulaciju modela, ispitati efekte alternativnih mera ekonomske politike u i privrednom sistemu u kome se u~esnici pona{aju sa njihovog stanovi{ta na optimalan na~in, formiraju}i pri tome racionalna o~ekivanja o budu}em kretanju privrede i pona{anja aktera ekonomske politike. LITERATURA
Attfield, C.L.F., D. Demery i N.W. Duck, (1985). Rational Expectations in Macroeconomics,
Blanchard, O.J., (1989). A Traditional Interpretation of Macroeconomic Fluctuations, American Economic Review, Vol. 79, No. 5, pp. 1146-64. Bole, V., (1984). Uporaba Malega modela - Neposredna uklju~itev spremenljivk "racionalnega" pri~akovanja v Mali model. Ljubljana: Ekonomski institut pravne fakultete. Burbidge, J. i A. Harrison, (1984). Testing for the Effects of Oil-Price Rises Using Vector Autoregressions, International Economic Review, Vol. 25, No. 2, pp. 459-484. Colley, T.F. i S.F. LeRoy, (1985). Atheoretical Macroeconometrics – A Critique, Journal of Monetary Economics, Vol. 16, pp. 283-308. Epstein, R.J., (1987). A History of Econometrics, Amsterdam: North-Holland. Fisher, S., (1981). Relative Shocks, Relative Price Variability, and Inflation, Brookings Papers on Economic Activity, No. 2, pp. 381-431. Gordon, R.J. i S.R. King, (1982). The Output Cost of Disinflation in Traditional and Vector Autoregressive Models, Brookings Papers on Economic Activity, No. 1, pp. 205-244. Holden, K., D.A. Peel i J.L. Thompson, (1985). Expectations - Theory and Evidence, London: Leamer, E.E., (1985). Vector Autoregressions for Causal Inference?, u: K. Brunner i A. Meltzer (ur.), Understanding Monetary Regimes, Carnegie-Rochester conference series on public policy, Vol. 22 (North-Holland, Amsterdam), pp. 255-303. Litterman, R.B. i L. Weiss, (1985). Money, Real Interest Rates, and Output: A Reinterpretation of Postwar U.S. Data, Econometrica, Vol. 53, No. 1, pp. 129-156. Lucas, R.E.,Jr., (1973). Some International Evidence on Output-Inflation Trade-off, American Economic Review, Vol. 63, pp. 326-334. Lucas, R.E.,Jr., (1976). Econometric Policy Evaluation: A Critique, u: K. Brunner i A. Meltzer (ur.), The Phillips Curve and Labor Markets, Carnegie-Rochester conference series on public policy, Vol. 1, (North-Holland, Amsterdam), pp. 19-46. Lucas, R.E.,Jr. i T.J. Sargent (urednici), (1981). Rational Expectations and Econometric Practice. Minneapolis: University of Minneapolis Press. Lutkepohl, H., (1985). Comparison of Criteria for Estimating the Order of a Vector Autoregressive Process, Journal of Time Series Analysis, Vol. 6, No. 1, pp. 35-52. Mihaljek, D., (1985). Racionalna o~ekivanja i mjere ekonomske politike - I deo, Ekonomski Mihaljek, D., (1985). Racionalna o~ekivanja i mjere ekonomske politike - II deo, Ekonomski Minford, P., S. Marwaha, K. Matthews i A. Sprague, (1984). The Liverpool Macroeconomic Model of the United Kingdom, Economic Modeling, Vol. 1, No. 1, pp. 24-62. Nickelsburg, G., (1985). Small-sample Properties of Dimensionality Statistics for Fitting VAR Models to Aggregate Economic Data - A Monte Carlo Study, Journal of Econometrics, Vol. 28, Runkle, D.E., (1987). Vector Autoregressions and Reality, Journal of Business and Economic Statistics, Vol. 5, No. 4, pp. 437-442. Sargent, T.J., (1978). Estimation of Dynamic Labor Demand Schedules under Rational Expectations, Journal of Political Economy, Vol 86., pp. 1009-1044. Sargent, T.J. i C.A. Sims, (1977). Business Cyclke Modeling without Pretending to Have Too Much A Priori Economic Theory. U: New Methods in Business Cycle Research: Proceedings from a Conference, Urednik: C.A. Sims. Minneapolis: Federal Reserve Bank of Minneapolis. Sims, C.A., (1980). Macroeconomics and Reality, Econometrica, Vol. 48, No.1, pp. 1-48. Sims, C.A., (1981). An Autoregressive Index Model for the U.S., 1948-1975. U: Large-scale Macro-econometric Models, Theory and Practice, urednici: J.Kmenta i J.B. Ramsey, Amsterdam: Sims, C.A., (1982). Policy Analysis with Econometric Models, Brookings Papers on Economic Activity, No. 1, pp. 107-164. (sa diskusijom). Sims, C.A., J.H. Stock i M.W. Watson (1987). Inference in Linear Time Series Models with Some Unit Roots. The Hoover Institution, Stanford University, Working Papers in Economics E-87-1. Spencer, D.E., (1989). Does Money Matter? The Robustness of Evidence from Vector Autoregressions, Journal of Money, Credit, and Banking, Vol. 21, No. 4, pp. 442-454. Analiza ekonomske politike
- ekspoze -
Drage koleginice i kolege, Zlobnici su ekonomistu definisali kao eksperta koji }e sutradan biti u stanju da objasni za{to stvari koje je predvi|ao ju~e, nisu se ostvarile danas. Na `alost, raskorak izme|u predvi|anja zasnovanih na standardnim makroekonometrijskim modelima i svetske privredne situacije po~etkom sedamdesetih godina je zaista dao za pravo ovim zlobnicima. Pokazalo se kao iluzija da }e se na osnovu ovih modela finim pode{avanjem mo}i upravljati tra`njom, obezbe|uju}i time stabilan privredni rast. Fenomeni kao {to su pad proizvodnje uz istovremeni porast nezaposlenosti i inflacije nisu se mogli konzistentno objasniti, a jo{ manje predvideti na staroj Keynesianskoj ili monetaristi~koj osnovi i modelima. Ta po~etna sumnja u sposobnost obja{njenja i predvi|anja poja~ana je kasnije. Prelomni momenat je nastao 1973-74. godine, odn. u doba energetske krize. Takva vrsta egzogenih {okova na jednu privredu probudila je ponovo interesovanje za teoriju egzogenih uzroka cikli~nog kretanja privrede. Mo`e se povu}i paralela sa previranjima i aktivnostima u akademskim i krugovima savetnika bliskih kreatorima ekonomske politike u doba neposredno posle Velike krize tridesetih godina i sli~nih aktivnosti krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina neposredno posle Energetske krize. Aktivnosti u navedenim krugovima rezultirali su brojnim radovima koji konstitui{u i empirijski verifikuju Novu klasi~nu ekonomiju. Klju~na pretpostavka teorije je da privredni subjekti optimiziraju ciljnu funkciju uz data ograni~enja, formiraju}i racionalna o~ekivanja o budu}im doga|ajima i stanju privrede na osnovu celokupne raspolo`ive informacije. Odgovor na pitanje o relevantnosti ove teorije za nas nije potrebno direktno dati. Po nama je dovoljno podsetiti se na{e nedavne pro{losti kada su vi{e puta i preduze}a i pojedini potro{a~i svojim anticipacijama vladinih odluka ubla`ili, odn. eliminisali efekte brojnih paketa mera ekonomske politike. S druge strane negativni efekti takvih mera su vidljivi u ve}oj varijabilnosti proizvodnje. Time su se u praksi potvrdile dve hipoteze Nove klasi~ne ekonomije: hipoteza o neutralnosti i neneutralnosti ekonomske politike. Otuda bi preporuka za kreatore ekonomske politike bila da minimiziraju, odn. smanje njenu varijabilnost radi stabilizacije realnih tokova. Sa tog aspekta se mo`e opravdati trenutno insistiranje aktera politike da osnovne repere politike (npr. devizni kurs) zadr`e neizmenjene. Metodolo{ke inovacije, posebno u domenu ekonometrijskog modeliranja privrednih fenomena, novoklasi~nih ekonomista se posebno intenziviraju posle Lucasove kritike iz 1976. godine, postoje}e prakse vrednovanja ekonomske politike tradicionalnim ekonometrijskim modelima. Su{tina njegove kritike jeste u tome da alternativne ekonomske politike podrazumevaju promenu pona{anja kreatora monetarne politike, {to sa svoje strane implicira promenu strukture modela zbog izmene pona{anja privrednih subjekata. O~ito je da na osnovu modela sa konstantnom strukturom nije mogu}e vr{iti vrednovanje nove politike jer }e se upravo pod njenim uticajem ta struktura i izmeniti. Nova ekonometrija, odn. modeli specificirani na osnovu teorije racionalnih o~ekivanja eksplicitno uklju~uju strukturnu jedna~inu koja opisuje proces odlu~ivanja same politike. Jo{ radiklaniji pristup modeliranju predstavljaju tzv. Vektorski AutoRegresioni (VAR) modeli koji jednostavno sve varijable stavljaju u istu poziciju, odn. sve varijable su endogene - determinisane modelom. U referatu sam najvi{e pa`nje posvetio upravo tim modelima. pokazalo se da je na osnovu njih mogu}e uz pa`ljivu proceduru konstrukcije dati odgovor na pitanje kakvi su uticaji
neanticipiranih mera ekonomske politike na kretanje klju~nih varijabli jedne privrede. Kakva je u
tom pogledu situacija kod nas. Na `alost, primena ekonometrijskih modela kod nas je, sem ~asnih
izuzetaka kao {to je Boletov model iz Bajtovog instituta, podse}ala na pijanca koji koristi uli~nu
svetiljku ne za osvetljenje, nego za podr{ku. Diskusija na nau~nom skupu "Monetarni ~inioci i
stabilizaciona politika"
Diskusija profesora Komazeca me je navela da se javim za re~. U svojoj diskusiji, ako sam dobro razumeo, profesor Komazec je insistirao na potrebi otpo~injanja novog investicionog ciklusa. Ne spore}i potrebu da se u sada{njem trenutku uspori pad proizvodnje izrazio bih sumnju u celishodnost takve mere ekonomske politike koja bi bila usmerena u pravcu otpo~injanja novog investicionog ciklusa. Ova sumnja mi se javlja iz slede}eg razloga. Jednostavno ne vidim koji su to pokazatelji koji bi ukazali na to da je bar delimi~no zavr{eno prestruktuiranje u jugoslovenskoj privredi {to bi bio nekakav garant da se ne}e ponoviti situacija iz prethodnih decenija, odn. da i ova reforma ne}e do`iveti sudbinu svih na{ih dosada{njih reformi. Ka`em da ne vidim po kojim elementima je radikalno izmenjena struktura sem {to je u prvom kvartalu ove godine do{lo do spektakularnog odsecanja hiperinflatornih vrhova. Kada ka`em struktura to ne mislim samo na tehnolo{ku strukturu privrede, nego pre svega na vlasni~ku strukturu. O~ito je da bez transformacije prete`nog dela dru{tvene svojine u me{ovitu i privatnu sa jasnim titularom i uz integralno delovanje tr`i{nog mehanizma koje je objektivno posmatrano kod nas u nekim segmentima definisano samo na papiru, ~inimo herojsku pretpostavku da bi novi investicioni ciklus iskazao pozitivne efekte u sada{njem trenutku. Onoga trenutka kada se "novi" privredni subjekti konstitui{u kao takvi mo`e biti re~i o o`ivljavanju proizvodnje. Zna~i da od brzine transformacije zavisi i trenutak otpo~injanja novog investicionog ciklusa. Drugo {to bih `eleo da ka`em vezano je za, ovde ~esto spominjanog, drasti~nog pada proizvodnje kao nekakvog negativnog rezultata privredne reforme. Naime, poku{ao bih malo da relativiziram to {to je re~eno o padu proizvodnje, odn. ono {to se u celini pripisuje u posledice poslednjih vladinih mera iz decembra pro{le godine. U istra`ivanju cikli~nog kretanja privrede obi~no se kao referentna serija posmatra indeks industrijske proizvodnje. Moji prora~uni, prema uobi~ajenoj metodologiji pra}enja cikli~nog kretanja privrede, ukazuju da je prema navedenoj referentnoj seriji jugoslovenska privreda ve} po~etkom 1988. godine stupila na silaznu putanju, odn. u{la u fazu usporavanja privredne aktivnosti. Zna~i skoro 12 meseci pre nego {to je program reforme obnarodovan po~injemo da bele`imo usporavanje privrednog rasta. To samo govori da kreatorima programa reforme situacija u pogledu proizvodnje nije i{la na ruku. Zato se sada{nje negativne stope rasta proizvodnje samo delimi~no mogu proknji`iti na ra~un reforme. Ho}u da ka`em da smo mi nekoliko meseci pre toga ve} putovali u nepoznato, odn. u pravcu dolje poslednjeg poslovnog ciklusa koja se jo{ na `alost ne nazire. Na kraju bih izneo jednu opasku. U poslednje vreme se mo`e ~uti od politi~ara i re`imskih ekonomista da se insistira na istovremenom obaranju inflacije i pove}anju proizvodnje. Dok se kod politi~ara ta insistiranja mogu braniti ali ne i opravdati njihovim neznanjem i politi~kom potrebom trenutka u kome deluju, dotle se ne mo`e na}i nikakvog opravdanja za ljude od struke. Naime, koliko je meni poznato svi ekonomski programi koji su done{eni, a koji su imali za svoj cilj na kratak rok obaranje inflacije, ra~unali su sa padom proizvodnje. Zato insistiranje na obaranju inflacije i istovremenom rastu proizvodnje mo`e zvu~ati primamljivo, ali sa mnogo te`im ekonomskim i socijalnim posledicama u narednom periodu nego da se nastavi sada zapo~eti na{ hod po mukama.

Source: http://www.zlatko.info/files/Analiza_ekonomske_politike.pdf

Cl1976l0768es0140020.0001 1.115

1976L0768 — ES — 25.11.2005 — 014.002 — 17 LISTA DE LAS SUSTANCIAS QUE NO PUEDEN ENTRAR EN LA COMPOSICIÓN DE PRODUCTOS COSMÉTICOS ß-acetoxietil trimetil amonio hidróxido (acetilcolina) y sus salesÁcido [(hidrosei-4 yodo-3 fenoxi)-4 diyodo-3,5 fenil] acético (ácido 3,3′,5 triyodo tinoacético) y sus salesCincofeno*, sus sales, derivados y las sales de sus derivadosAconitum

Self care guide for influenza

Self Care Guide for Influenza Written by Clinicians of University Health Services at University Park Any questions please feel free to contact PSH Student Health Services: 717-948-6015 Following these basic guidelines can help ease your discomfort and speed your recovery. DO NOT TAKE ASPIRIN. ·
 Increase your fluid intake. Drinking more fluids will help you stay hydrated and bett

Copyright © 2010-2014 Pharmacy Pills Pdf